Saveti za lepe i zdrave zube

Da bi ste imali lepe i zdrave zube i bili zadovoljni svojim osmehom, pogledajte par saveta koje vam nudimo.

Prevencija je pola zdravlja. Odlazite redovno kod svog stomatologa i na vreme sprečite moguće komplikacije:

  • izdvojite malo slobodnog vremena i posetite vašeg stomatologa svakih 6 meseci - izbegavajte cigarete, konzumiranje crnog čaja, obojenih i gaziranih pića jer će ostaviti traga na vašim zubima. Ali ako već ne možete tome odoleti postarajte se da operete zube nakon njihovog konzumiranja
  • trudite se da redovno i što je još bitnije, pravilno perete svoje zube - svoju četkicu za zube menjajte na svaka 3 meseca, samo tako će njen efekat biti potpun

  • kada je u pitanju izbor paste za zube, sto pacijente posebno zanima, naš je savet da je dovoljno da sadrži u sebi fluor i da se redovno koristi - razgovarajte sa svojim stomatologom o dodatnoj primeni fluora, kao vidom prevencije u nastanku karijesa. Da li ima potrebe za tim i u kom obliku bi ga trebalo koristiti reći će vam na osnovu stanja vaših zuba i količine fluora koju sadrži vaša voda za piće
  • trudite se da se što zdravije hranite; ne štedite svoje zube mekom i kašastom hranom, već jedite što više sveže i sirove hrane kako bi ste masirali svoje desni i obezbedili im što bolju prokrvljenost, a ujedno i podstakli pojačano lučenje pljuvačke koja ima nesumnjivog udela u borbi protiv karijesa - posebnu pažnju u održavanju oralne higijene preporučujemo trudnicama. Zbog specifičnog stanja u kome se nalaze, često zanemaruju svoje zube, pa je karijes, a posebno oboljenje desni jako česta pojava. Zato su redovno pranje zuba i redovne kontrole jako bitne u ovom periodu
  • kada su najmladji pacijenti u pitanju posebnu pažnju treba posvetiti prvoj poseti stomatologu, koju bi trebalo obaviti najkasnije do prve godine, jer su tada mlečni zubići uglavnom zdravi i potrebno je uraditi samo kontrolni pregled bez bilo kakve intervencije kako dete ne bi steklo strah od zubara. Takodje tu posetu treba iskoristiti kako bi roditelje upoznali sa načinom odrčavanja oralne higijene svoje dece
  • period nicanja prvih stalnih zuba, šestica obično u šestoj godini, je pravo vreme za preventivno zalivanje fisura kako bi što duže bili zaštićeni od karijesa

PRAVILNO PRANJE ZUBA U PAR KORAKA

Naši saveti za pravilno pranje zuba

  • počnite sa spoljašnje strane zuba gore desno postavljajući četkicu paralelno sa zubnim nizom i pod uglom od 45 stepeni u odnosu na uzdužnu osovinu zuba sa vlaknima delom na desnima a delom na zubima i povlačite je u pravcu nicanja zuba (gornje zube perete odozgo na dole, a donje odozdo na gore), uvek u jednom pravcu, nikada pokretima gore-dole
  • nakon toga prelazite na unutrašnju stranu gornjih zuba, istim pokretima s leva u desno, s tom razlikom što ćete za prednje zube četkicu postaviti uspravno kako bi ste ih što bolje oprali
  • zube u donjoj vilici prati istom tehnikom i istim redosledom, prvo spoljašnju stranu s desna u levo, pa onda unutrašnju u suprotnom pravcu
  • na kraju operite grizne površine i gornjih i donjih zuba, postavljajući četkicu u horizontalnom polažaju pokretima napred-nazad


  • ne zaboravite da operete i jezik, postoje mnoge četkice sa posebnim dodatkom koje će olakšati čišćenje, tako ćete ukloniti gomilu bakterija odgovornih za neprijatan zadah
  • optimalno vreme za pranje zuba je 3 do 5 minuta
  • trudite se da se uvek pridržavate istog redosleda pranja površina zuba, jer će te jedino tako biti sigurni da su vaši zubi potpuno i pravilno oprani
  • vašu četkicu za zube menjajte na svaka 3 do 4 meseca. Nakon tog perioda vlakna gube svoj prvobitni oblik i položaj i nisu više tako efikasna, a takodje i broj bakterija koje se zadržavaju na četkici se vremenom sve više povećava

NEGA ZUBA U TRUDNOĆI

Naši saveti za negu zuba u trudnoći

Trudnoća predstavlja posebno stanje koje donosi sa sobom mnoge promene u organizmu žene, pa između ostalog i u usnoj duplji. Postoje određeni problemi sa kojima se susreće veliki broj trudnica, pa s toga zaslužuju da im se posveti malo pažnje.

Ono što predstavlja učestalu pojavu u trudnoći jeste gingivitis, upala desni praćena otokom, crvenilom, krvarenjem i neprijatnim zadahom. Javlja se kao posledica udruženog delovanja izmenjenog hormonalnog statusa koji prati trudnoću kao i nedovoljnog održavanja oralne higijene. S toga, najbolji savet koji se može dati trudnicama je da vode što više računa o oralnoj higijeni, preporučuje se pranje zuba najbolje posle svakog obroka kako se hrana ne bi zadržavala na zubima kao i redovne kontrole koje treba obaviti svaka 3 meseca.

Najbolje bi bilo da se sve kariozne lezije saniraju pre trudnoće kako bi se u mesecima koji slede takvo stanje samo održavalo, međutim svakako ne treba izbegavati popravke zuba tokom trudnoće, jer kod normalnih trudnoća i uz saglasnost ginekologa mogu se sve manje intervencije bez neželjenih posledica sprovoditi. Svakako da snimanje zuba treba potpuno izbegavati naročito tokom prva 3 meseca, a kasnije samo ukoliko je neophodno sprovesti uz sve potrebne mere zaštite. Jako je bitno skrenuti pažnju na značaj redovnog uklanjanja mekih i čvrstih ( zubni kamenac i konkrementi ) naslaga sa zuba koje dovode do propadanja parodontalnog tkiva i do rasklaćenja zuba.

Ono što ne smemo izostaviti je značaj pravilne ishrane u trudnoći uz adekvatan unos vitamina, minerala, ugljenih hidrata, belančevina i masti koje će obezbediti kako pravilan rast i razvoj embriona tako i dobar razvoj najpre mlečnih a kasnije i stalnih zuba. Uz konsultaciju sa ginekologom mogu se prepisati i preparati fluora koji će obezbediti izgradnju kvalitetne gleđne supstance kod deteta.


ZUBNE NASLAGE DENTALNI PLAK, ZUBNI KAMENAC I KONKREMENTI

Da bi se sprečile posledice koje ove naslage na zubima mogu izazvati neophodno je uraditi kontrolu i ultrazvučno uklanjanje bar dva puta godišnje Dentalni plak se danas smatra osnovnim uzročnikom nastanka parodontopatije, zbog čega i zavređuje da mu se posveti malo pažnje. Dentalni plak predstavlja bezbojnu naslagu koja se taloži na zubima ali i na drugim mestima u usnoj duplji. Čvrsto je pripojena za površinu zuba i običnim ispiranjem usta se ne može ukloniti. Osnovni sastav čine mikroorganizmi, organske i neorganske materije. Upravo ti mikroorganizmi kao i njihovi produkti, brojni enzimi i toksini su odgovorni za inflamaciju gingive i nastanak gingivita i parodontopatije.

Zubni kamenac nastaje taloženjem mineralnih materija iz pljuvačke u dentalni plak. Čvrste je konzistencije, pa se svrstava u čvrste zubne naslage zajedno sa konkrementima. Sastoji se od organskih i neorganskih ( najviše kalcijuma, fosfora i magnezijuma ) materija. Stvaranje zubnog kamenca zavisi od sastava pljuvačke, pH pljuvačke i naravno oralne higijene, pa je zbog toga i brzina kao i količina stvaranja kamenca individualna. Taloži se na gingivalnoj trećini zuba prateći ivicu gingive i to najviše u blizini izvodnih kanala velikih pljuvačnih žlezda, a to su oralne površine donjih sekutića i bukalne strane gornjih molara. Zubni kamenac ima dvojaku ulogu u nastanku zapaljenja gingive i to direktnu tj. mehaničkim pritiskom na gingivu čime remeti njenu normalnu cirkulaciju i indirektnu tako što predstavlja pogodnu podlogu za taloženje dentalnog plaka, onemogućava samočišćenje i održavanje oralne higijene.

Taloženjem mineralnih materija u dentalni plak koji se nalazi na korenu zuba u parodontalnim džepovima nastaju konkrementi. Nazivaju se i subgingivalni konkrementi jer su pokriveni gingivom i najčešće se golim okom i ne vide. To su zubne naslage čvrsto pripojene za zube, razlikuju se od zubnog kamenca po boji, jer su tamniji, po lokalizaciji jer se nalaze ispog gingive za razliku od kamenca koji je na krunici zuba iznad gingive, a i teže ih je ukloniti.

Svojim prisustvom tj. mehaničkim delovanjem potiskuju gingivu, slabe njen pripoj za površnu zuba i ukoliko se ne uklone neminovno dovode do propadanja parodoncijuma, labavljenja i na kraju gubitka zuba. Jednostavnim pranjem zuba se ne mogu ukloniti kao ni zubni kamenac, već samo u stomatološkoj ordinaciji, najbolje upotrebom ultrazvučnog aparata. Postupak nije bolan kako mnogi pacijenti misle, što ih umnogome i odvraća od toga, već samo neprijatan. Da bi se sprečile posledice koje ove naslage na zubima mogu izazvati neophodno je uraditi kontrolu i ultrazvučno uklanjanje bar dva puta godišnje.


GINGIVITI I PARODONTOPATIJE

Ova oboljenja danas, pored karijesa spadaju u grupu najrasprostranjenijih oboljenja Ova oboljenja danas, pored karijesa spadaju u grupu najrasprostranjenijih oboljenja ljudi, a kako predstavljaju i glavni uzrok gubitka zuba posle 45. godine, time je njihov značaj još veći. Karakterišu se kao oboljenja potpornog aparata zuba tj. parodoncijuma koga čine: gingiva, periodoncijum ( vlakna koja drže zub pripojen za kosti ), cement ( prekriva koren zuba ) i alveolarna kost ( deo vilične kosti gde su smešteni zubi ).

Kada je zapaljenje lokalizovano samo na gingivi govorimo o gingivitu. Karakteriše se crvenilom desni, otokom , krvarenjem naročitom prilikom pranja zuba. Sve to može biti praćeno i osećajem stranog tela između zuba zbog uvećane gingive. Ukoliko se ne leči u tom stadijumu, razvija se parodontopatija, kada infekcija dalje napreduje i zahvata druge delove potpornog aparata, dolazeći i do kosti što uzrokuje njeno razaranje i stvaranje parodontalnih džepova. U njima se kasnija stvara gnoj koji uzrokuje neprijatan zadah. Sve ove promene koje se dešavaju u potpornom aparatu zuba vremenom dovode do propadanja vezivnih vlakana koja drže zub u vilici, same alveolarne kosti, do povlačenja desni i ogolićenja vrata zuba. Rezultat svega toga je rasklaćenje zuba, njihova migracija i kao konačan ishod ispadanje tj. gubitak zuba. Ono što je bitno pomenuti je da sve ove faze prolaze gotovo bezbolno, sve dok ne dođe do komplikacija tipa, apscesa, cista, sinuzita, infekcija okolnih tkiva.

Uzrok parodontopatije je danas poznat. Kao glavni faktor označava se dentalni plak odnosni mikroorganizmi dentalnog plaka, ali naravno samo u sadejstvu sa drugim faktorima kao što su: anatomske anomalije zuba, impakcija hrane, loše navike, karijes, oštećenja gingive, oboljenja krvi, endokrini poremećaji, kao i nasledni faktori i starenje. Kada je u pitanju prognoza oboljenja, ne mogu se uopšteno posmatrati svi zubi već svaki zub za sebe i to na osnovu više pokazatelja:

  • količine izgubljene kosti,
  • ugroženosti susednih zuba,
  • brzine i tipa destrukcije kosti,
  • položaja i značaja zuba u zubnom nizu,
  • opšteg zdravlja i starosti bolesnika,
  • oblika i dužine korena zuba,
  • labavljenja zuba i odnosa dužine tela zuba u vilici i dela van nje.

Na osnovu svega toga se određuje terapija i to individualno za svakog pacijenta, ni u kom slučaju se ne sme sprovoditi šablonski. Kada se radi o gingivitu i početnom obliku parodontopatije uspeh se može postići samo uklanjanjem dentalnog plaka i delovanjem na faktore koji ubrzavaju njegovo stvaranje i delovanje. Međutim kod uznapredovalog oblika parodontopatije neophodno je preduzeti i neke dodatne mere koje se sprovode kroz pet faza lečenja. Prva faza obuhvata uklanjanje inflamacije gingive i to uklanjanjem dentalnog plaka, zubnog kamenca kao i edukaciju pacijenta u održavanju oralne higijene. Druga faza lečenja je delovanje na parodontalne džepove u smislu njihovog smanjenja ili potpunog uklanjanja. Uklanjaju se kiretažom, režanj operacijom, gingivektomijom i gingivoplastikom ili pak vađenjevem zuba. Treća faza predstavlja uspostavljanje povoljnih okluzo-artikulacionih odnosa. Četvrta faza lečenja odnosi se na hirurško uklanjanje urođenih ili stečenih mukogingivalnih anomalija, koje utiču na nastanak i tok parodontopatije. Poslednja peta faza odnosi se na program mera koje imaju za cilj održavanje postignutih rezultata lečenja i obuhvata redovne kontrolne preglede kao i remotivaciju pacijenata za održavanje oralne higijene. Iz svega ovoga možemo zaključiti da je lečenje parodontopatije jedan dugotrajan i težak postupak gde uspeh nije uvek zagarantovan. Zato bismo mogli reći da je jedino preventiva pravi način borbe protiv ovog oboljenja. Besprekorno održavanje oralne higijene, redovni odlazak kod stomatologa, bar dva puta godišnje, redovno uklanjanje naslaga sa zuba, sigurno će dati zadovoljavajuće rezultate.


BOLOVI I U VILIČNOM ZGLOBU ( TMZ-TEMPOROMANDIBULARNI ZGLOB)

Ono što najčešće dovodi pacijente stomatologu je pucketanje u zglobu prilikom otvaranja i zatvaranja usta Temporomandibularni zglob je jedini pokretni zglob glave koji povezuje donju vilicu sa bazom lobanje. Postoje dva zgloba sa leve i desne strane koji funkcionalno čine jednu celinu. Zglob sačinjavaju zglobne površine i to: vilična jama i glava donje vilice između kojih je umetnut meniskus odnosno zglobni kolut čija je uloga da smanji trenje između ovih zglobnih površina pri pokretima donje vilice. Oko zgloba se nalazi zglobna čahura i zglobne veze koje ojačavaju čahuru.

Pokreti koji se mogu vršiti u ovom zglobu su podeljeni u tri osnovne kategorije: pokreti podizanja i spuštanja, pokreti napre i nazad i lateralni pokreti ( rotacija ) odnosno svi oni pokreti koji se normalno izvode u toku žvakanja, gutanja, govora pri čemu se angažuje određena grupa mišića. TMZ je jedan od najaktivnijih zglobova u organizmu zbog čega postoji čitav niz disfunkcija koje mogu nastati u njemu. Ono što najčešće dovodi pacijente stomatologu je pucketanje u zglobu prilikom otvaranja i zatvaranja usta, bol u vilici, bol iza uha, bol koji se širi u ramena, vrat i leđa, ukočenost zgloba kao i ograničeni pokreti u zglobu, glavobolja, grčevi i bolovi u mastikatornim mišićima. Ostali simptomi koji se mogu javiti su vrtoglavica, zujanje u ušima, slabija čujnost na to uho kao i mogući poremećaj vida ( kao što je zamagljen vid ). Skup poremećaja koji se javljaju u viličnom zglobu, a praćeni su ovim simptomima naziva se Kostenov sindrom.

Tačan uzrok nastanka se još uvek ne zna, ali se često povezuje sa stiskanjem i škripanjem zubima, dužim držanjem otvorenih usta, čestim žvakanjem žvakaće gume, nepravilnim držanjem tela, aktivnostima kod kojih je glava u abnormalnom položaju ( često držanje telefonske slušalice ramenom ), traume mastikatornih mišića. Drugi rizični faktori su poremećaji u strukturi zgloba, slabljenje ligamenata koji obavijaju zglobnu čahuru, poremećaji okluzo-artikulacionih odnosa i visine zagrižaja usled gubitka zuba, artroza i druga oboljenja zgloba, povrede i fibromialgije mišića odgovornih za pokrete u zglobu, stres i drugi.

Tegobe kod Kostenovog sindroma su dosta česta pojava, a lečenje zahteva strpljenje i upornost. Pre svega treba otkriti uzrok ili rizični faktor i ukloniti ga, pa tek onda pristupiti lečenju koje podrazumeva zagrevanje obolelog zgloba, ukoliko postoje bolovi primena medikamenata i vežbe za jačanje ligamenata viličnog zgloba. Ono što mi u našoj ordinaciji možemo da pružimo pacijentima je i laserska terapija TMZ .


PUŠENJE I PARODONTOPATIJA

Pušenje danas predstavlja jedan od vodećih zdravstveni, ali i društvenih problema, dobodeći do visokih ekonomskih gubitaka. Pušenje danas predstavlja jedan od vodećih zdravstvenih, ali i društvenih problema, dovodeći do visokih ekonomskih gubitaka. Prema podacima Ministarstva zdravlja Republike Srbije iz 2003. godine, skoro svaki drugi odrasli muškarac i svaka treća žena u Srbiji su pušači, a zabrinjavajući je podatak da je među učenicima od petog do osmog razreda osnovne škole 23,3% pušača. Navika pušenja se lako i brzo stiče, ali se od nje tesko odvikava. Statistika pokazuje da 70% pušača želi prekinuti, ali samo 25 do 34% uspe da se oslobodi pušenja.

Duvanski dim sadrži oko 4000 različitih toksičnih supstanci, od čega su 40 kancerogena. Zato se pušenje danas povezuje sa mnogim bolestima: kardiovaskularne, plućne, cerebrovaskularne i posebno sa rakom pluća, grla, usne duplje, mokraćne bešike i pankreasa. Takođe pušenje se dovodi u vezu sa povećanim brojem pobačaja i sve većim brojem novorođenčadi sa malom porođajnom težinom.

Nikotin je najaktivnija farmakološka komponenta u duvanu. To je otrovni alkaloid koji se apsorbuje inhalacijom preko pluća, preko oralne sluzokože i kože i putem krvotoka za samo nekoliko minuta dolazi do mozga. Nikotin je jedna od supstanci koje stvaraju najveću zavisnost. Podaci SZO pokazuju da je pušenje odgovorno za oko 4 miliona smrtnih slučajeva godišnje.

Kada govorimo o uticaju pušenja na razvoj oboljenja usne duplje, moramo staviti poseban akcenat na parodontopatiju. Danas se ovo oboljenje svrstava u najrasprostranjenija oboljenja ljudi, smatra se da više od 90% stanovništva starijih od 30 godina ima znake parodontopatije. U brojnim studijama dokazana je veza između broja dnevno popušenih cigareta tj. broja godina kroz koje je pacijent pušio i izraženosti parodontalne patologije. Tako postoji podatak da 51-56% slučajeva parodontitisa u mladoj populaciji vezano je za pušenje. Kritična granica za povišen parodontalni rizik je 5-10 cigareta dnevno. Osim toga parodontopatija je tri puta češća kod pušača nego kod nepušača, bez obzira na nivo oralne higijene, a klinička slika je sa izraženijim tokom. Ona se manifestuje većim brojem dubokih parodontalnih džepova, većim gubitkom pripoja i većom recesijom gingive. Kao posebna karakteristika izdvaja se brz gubitak alveolarne kosti što rezultira većim gubitkom zuba u kraćem vremenskom periodu.

Štetno delovanje duvana na parodontalna tkiva uglavnom potiče od toksičnog delovanja nikotina. Istraživanja pokazuju da se nikotin apsorbuje u oralna tkiva, a najveća količina takođe i najznačajnija nađena je u serumu, pljuvačci i gingivalnoj tečnosti. Osim toga nađen je i na površini korena zuba kod pušača. Štetnost duvanskog dima ogleda se i u tome što u usnoj duplji pušača dovodi do smanjenja kiseonika, a to pogoduje razvoju anaerobnih bakterija u parodontalnim džepovima. Takođe kod pušača postoji smanjena količina gingivalne tečnosti, a koja je bitna jer sadrži različite odbrambene komponente važne za zaštitu parodontalnih tkiva.

Stomatolog bi trebalo da pre svega edukativno utiče na pacijente, u smislu odvikavanja od pušenja i da se na taj način sprovodi prevencija nastanka i progresije parodontopatije.

Serbian English

018 884 700